Odnosi s javnoscu, mediji, intelektualna svojina

Globalno prepoznavanje uloge intelektualne svojine tokom devedesetih

09/23/2011

Gledajući unazad ne ekonomski razvoj koji su tokom devedesetih dostigle pojedine ekonomski jake države, vidimo da je u njima došlo do, prvo, promena politike uzrokovanih naglim stvaranjem znanja i usvajanjem novih praksi za upravljanje tim znanjem i, drugo, do promena usled pojave novih tehnologija.

Jedna od posledica novog obrasca globalne trgovine koji se pojavio početkom devedesetih godina bio je početak slobodnog povezivanja trgovačkih zakona sa pravom o upravljanju intelektualnom svojinom, kada su neke napredne zemlje počele da ’’koriste trgovinske mere kako bi obuzdale pirateriju prava intelektualne svojine u drugim zemljama’’. Između ostalog, to je dovelo do uključivanja sporazuma TRIPS u okvir multilateralnih trgovinskih pregovora unutar Urugvajske runde. Taj sporazum je ustanovio globalne standarde za zaštitu intelektualne svojine koji će u određenom vremenskom periodu važiti kako u razvijenom zemljama tako i u zemljama u razvoju, a uključuju pojačanje zaštite intelektualne svojine i granične mere.

Brz razvoj novih tehnologija doveo je do prilagođavanja preovlađujućim režimima intelektualne svojine, a u nekim slučajevima i do njihove kritike. Ta obuhvatna tehnološka revolucija je dodirnula mnoge oblasti, a između ostalih, tehnologiju informatike i komunikacija, biomedicinska istraživanja i razvoj novih lekova, digitalnu tehnologiju, nove materijale izuzetnih osobina, veštačku inteligenciju, i virtualnu trgovinu u kibernetičkom prostoru. Posebno su prilagođavanje sistema zaštite intelektualne svojine u kibernetičkom prostoru postavili mnoge značajne izazove.

U slučaju biotehnologije razvoj novih istraživačkih sredstava u oblasti genetičkog inženjerstva imao je velikog uticaja na poljoprivredne i biotehnološke istraživačke programe. U poljoprivredi je značaj intelektualne svojine tradicionalno bio ograničen, jer se najveći deo istraživanja i razvoja odvijao preko ustanova javnog sektora. Biotehnologija je međutim podstakla okretanje privatizaciji i podigla poverenje u intelektualnu svojinu. Dodatni nivo složenosti nastao je upotrebom raznolikog biološkog ili genetičkog istraživačkog materijala iz sveta u razvoju koji inače ima bogate genetske resurse.

Zajednička primena računarske i telekomunikacione tehnologije, koja se održava na internetu, postavlja još jedan skup problema pred režime intelektualne svojine. Sa nekoliko pritisaka na tastaturu svako može anonimno sa brojnih sajtova iz čitavog sveta presnimi materijal zaštićen autorskim pravom.

Ovo su samo primeri o tome kako se sistem intelektualne svojine integriše u ekonomiju znanja, i kako on postavlja zanimljive izazove industriji, planerima vladajuće politike, naučnicima i istraživačima kako u razvijenim, takmo i u zemljama u razvoju.