Odnosi s javnoscu, mediji, intelektualna svojina

Upravljanje problemima (odnosi s javnošću)

10/12/2011

Normal 0

Upravljanje problemima je dinamičan proces predviđanja, identifikovanja, procene i odgovora na probleme javne politike, koji mogu imati uticaja na odnose i veze jedne organizacije sa njenim javnostima.

Dve su ključne tačke koje sumiraju suštinu upravljanja problemima. To su:

1.     rano identifikovanje problema i posledica koje on može da ima na samu organizaciju

2.     strateški odgovor osmišljen tako da ublaži posledice nekog problema ili da na njemu profitira.

Kada upravljanje problemima deluje u domenu javne politike, onda ti predstavlja deo javnih poslova, koji su opet deo šire oblasti odnosa s javnošću. Prema rečima kosultanta za odnose s javnošću Hauarda V. Čejsa, koji je 1976. godine uveo upravljanje problemima kao deo odnosa s javnošću, ono uključuje: indetifikovanje problema, njihovo analiziranje, određivanje prioriteta, odabir programske strategije, sprovođenje adekvatnih radnji, vođenje komunikacije i procenjivanje efikasnosti svih ovih radnji. On je rekao da proces upravljanja problemima ’’dovodi u harmoniju principe, politiku i delovanje jedne korporacije sa stvarnim zahtevima politizovane ekonomije’’.

Mada se na upravljanje problemima u početku gledalo kao na novi pristup koji će ljudima koji se bave ovim poslom obezbediti novi status, mnogi stručnjaci iz ove oblasti ne smatraju ga ništa drugačijim od onoga čime se već bave. Drugi izražavaju zabrinutost da sam tretmin navodi na nešto neprihvatljivo i nemoguće, jer kreira viziju manipulisanja, odnosno da jedna organizacija može da ’’upravlja’’ glavnim javnim pitanjima i problemima. Mnoge velike korporacije stvorile su odeljenja za upravljanje problemima, ili tzv. ’’odrede’’, osnivanjem specijalizovanih odeljenja ili preimenovanjem postojećih sektora za odnose s javnošću. Njihova briga je kako da odreaguju na javnu zabrinutost zbog: terorizma, zatvaranja fabrika i smanjenja broja zaposlenih, globalizacije, biotehnologije, globalnog zagreavanja, odlaganja toksičkog otpada, plaćenje nege starih i bolesnih u domenu zdravstva, sve starije populacije i uticaja koji korporacije imaju na politiku.

U teorijskom, iako ne baš uvek u administrativnom smislu, upravljanje problemima spada u deo funkcije koju obavljaju odnosi s javnošću. Kada se na ovu oblast gleda kao na komunikaciju kojoj je cilj da utiče samo na javnu politiku, onda ona postaje element taktičkog odlučivanja, a ne strategijskog planiranja u jednoj organizaciji.