Odnosi s javnoscu, mediji, intelektualna svojina

Lobiranje

10/12/2011

Normal 0

Lobiranje predstavlja specijalizovani segment odnosa s javnošću koji teži uspostavljanju i negovanju veza sa vlašću, da bi se uticalo na zakonodavstvo i propise.

Lobiranje je još specijalizovaniji, ali i mnogo kritikovaniji segment odnosa s javnošću. Lobiranjem se nastoji da se ostvari uticaj na zakonodavne i regulatorne odluke koje donosi vlada. Tipičan oblik u kome se lobiranje pojavljuje jeste otvoreno zagovaranje određenih stanovišta u pitanjima javne politike.

Lobisti su obično bivši advokati sa dobrim vezama, vladini službenici, važni članovi tima izabranih funkcionera ili drugi insajderi koji imaju dobre veze sa važnim vladinim službenicima.

Broj lobista poslednjih godina drastično se povećao. Jedan registar navodi više od 3 000 firmi i 32 000 registrovanih pojedinaca koji zastupaju više od 29 000 domaćih i stranih preduzeća, firmi, sindikata, udruženja i ostalih grupa.

Lobiranje mora biti tesno koordinisano sa ostalim delatnostima u okviru odnosa s javnošću, usmerenim na one slojeve javnosti koji nisu na vlasti. Uspostavlja se sofisticirana komunikacija da bi se mobilisali istomišljenici, tako da njihov glas čuju zakonodavci i vladini zvaničnici. Kompjuterizovane mejling liste, brzi štampači i softver za individualizaciju pisma mogu stvoriti brdo pošte, gomilu faksova, telefonskih poziva i ličnih poseta samih birača. Spiskovi sa odabranim adresama, kompjuterske njuz grupe, forumi i blogovi, kao i slanje džank faksova predstavljaju još brži način mobilisanja birača.

Navođenje najširih slojeva stanovništva da pokažu interesovanje za određeni problem naziva se i ’’lobiranje širokim narodnim masama’’, i predstavlja deo mnogih radnji koje se preduzimaju u okviru odnosa s javnošću kako bi uticali na javnu politiku.

Uspeh ili neuspeh lobista delimično zavisi od njihovih PR veština, njihove sposobnosti da stvore i prezentuju ideje na ubedljiv način svima, od vladinih zvaničnika, preko najširih slojeva društva do svojih klijenata. Pored ovih sposobnosti, potrebno je i detaljno poznavanje funkcionisanja vlasti, zakonodavnih procesa, zatim poznavanje javne politike i procesa stvaranja javnog mnjenja. Stereotipne slike insajdera sa cigarom u ustima, koji isporučuje svežnjeve novca, više se ne odnose na lobiste i njihov posao: U stvari, lobisti provode mnogo više vremena u prikupljanju informacija od vlasti nego u prenošenju informacija vlastima, jer čvrste taktike, strategije i pozicije lobiranja u velikoj meri zavise od jake baze podataka.