Odnosi s javnoscu, mediji, intelektualna svojina

Publicitet

09/21/2011

Publicitet čine informacije dobijene od spoljnog izvora kojeg koriste mediji, jer poseduju vrednost vesti. To je nekontrolisani metod medijskog plasiranja određenih poruka, jer izvor informacija ne plaća medijima tu uslugu.

Kao primer publiciteta može poslužiti tekst u finansijskoj rubrici o povećanim zaradam koje ostvaruje neka korporacija, članak izvesnog kolumniste o tome kako napreduje kampanja za prikupljanje dobrotvornih sredstava, reportaža u rubrici o zdravlju u kojoj se piše o najnovijim naučnim otkrićima vezanim za rak, kalendar pojavljivanja vaše omiljene muzičke grupe, prilog u dnevniku o ceremoniji otvaranja novog gradskog centra. Te priče sastavilo je odeljenje za odnose s javnoscu unutar korporacije, u dobrotvornim organizacijama direktori za razvoj i odnose sa donatorima, biroi za vesti na medicinskom fakultetu, publicista određene muzičke grupe, ili gradonačelnikov agent za odnose sa medijima (često se naziva i ’’sekretar za štampu’’).

Pisani mediji obično dobijaju pisanu objavu nečega, reportažu sa fotografijama ili novinarski paket koji se sastoji od propagandnog materijala u kome se nalaze i dodatne informacije. Elektronski mediji obično dobijaju ’’košuljicu’’ za emitovanje vesti, neki snimljeni intervju, objavu nečega u vidu video vesti ili novinarski paket u kome se nalaze materijali pogodni za emitovanje. Da bi uspeo u stvaranju publiciteta, određeni izvor mora da zna koje će informacije privući pažnju medija, da pronađe onaj aspekt koji poseduje vrednost vesti, a zatim napiše i upakuje informaciju na odgovarajući način za svaki medij ponaosob. Takođe je od velike pomoći ukoliko među novinarima imate reputaciju pouzdanog izvora informacija.

Događaji dovoljno interesantni da dospeju u vesti takođe stvaraju publicitet tako što privlače medijsku pažnju. Ceremonije postavljanja kamena temeljca, presecanje vrpci, ceremonijalna proglašenja, dodela počasnih diploma, ponovni susreti, ceremonije predaje u rad nekih objekata, potpisivanje ugovora ili zakona, maratonske trke, organizovani protesti, pres konferencije i drugi ’’medijski događaji’’ kreiraju se kao ’’vesti’’.

Model sprovođenja odnosa s javnošću kroz publicitet može se sresti i pod nazivom ’’javno informisanje’’. ’’Iznošenje naše verzije priče’’ još uvek ostaje najčešće korišćen model odnosa s javnošću u praksi. Mnogi menadžeri i klijenti unajmljuju PR stručnjake da bi obezbedili neophodnu medijsku podršku koja će određenu organizaciju prikazati u lepom svetlu. Oni koji u praksi koriste model publiciteta, po pravilu, započeli su svoje karijere kao novinari i koriste svoje poznavanje medija da bi kreirali poruke i događaje koji će privući medijsku pažnju.