Odnosi s javnoscu, mediji, intelektualna svojina

Intelektualna svojina: Osnovne postavke i istorijska misao

08/05/2011

Mašta je važnija od znanja. Albert Ajnštajn

Stav Alberta Ajnštajna da je mašta važnija od znanja polazna je tačka zato što je intelektualna svojina zasnovana na moći mašte. Mada nije omalovažavao znanje, Ajnštajn je shvatio da lični, kulturni i ekonomski napredak izvire iz sposobnosti oslanjanja na temelj usvojenog znanja, ali iz gledanja dalje, do sledeće granice otkrića. Da se Ajnštajn zadovoljio jednostavnim učenjem zakona fizike koji su mu predavani kao znanje, možda bi bio uspešniji student, ali možda nikada ne bi razvio teoriju relativiteta, koja je postala i danas prihvaćen termin moderne fizike, koji se i dalje razvija.

Istorija ljudske vrste je istorija primene mašte, odnosno inovacija i stvaralaštva, na postojuću osnovu znanja u cilju rešavanja problema. Od prvog pisma u Mesopotamiji, kineskog abakusa, sirijskog astrolaba, drevnih opservatorija Indije, Gutenbergove štamparske mašine, motora sa unutrašnjim sagorevanjem, penicilina, biljnih lekova, lekova proizvedenih rekombinovanjem DNK i bezbroj drugih otkrića i inovacija, upravo je mašta stvaralac čitavog sveta omogućila čovečanstvu da postigne današnji stepen tehnološkog napretka.

Mašta podstiče napredak u umetnosti, kao i u nauci. Muziku, slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, kjniževnost i druge oblasti umetnosti stvarali su oni koji se nisu zadovoljavali postojećim, već su stvarali izražavajući svoje ideje i osećanja na nove načine.

Intelektualna svojina je termin koji se odnosi na ideje, pronalaske, tehnologije, umetnička dela, muziku i kjniževnost, nematerijalne u trenutku stvaranja, koji potom, u materijalnom obliku, kao proizvodi, dobijaju određenu vrednost. Intelektualna svojina je komercijalna primena maštovite misli usmerene ka savladavanju tehničkog ili umetničkog izazova.

Reč ’’svojina’’ koristi se za opisivanje te vrednosti, jer se taj termin odnosi samo na pronalaske, dela i nazive koje neka osoba ili grupa osoba proglašavaju za vlasništvo. Vlasništvo je važno, jer je iskustvo pokazalo da mogući ekonomski dobitak često značajno podstiče pronalazaštvo.

Intelektualna svojina je rezultat stvaralačkih poboljšanja onog što je u prošlosti dobro radilo ili novih, stvaralačkih izražavanja starih ideja i zamisli.

Termin ’’intelektualna svojina’’ je u poslednje vreme postao aktuelan, i ponekad, kontroverzan. Lako je pronaći članke koji opisuju nedavne događaje povezane sa intelektualnom svojinom. Neki kritičari je napadaju  kao negativnu ili irelvantnu silu za zemlje u razvoju; neki drugi u zemljama u razvoju smatraju da ona sužava stvaralaštvo. Ta verovanja su već prerasla u popularne mitove i stekla kulturološki zamah.

Treba da se naglasi da za većinu ljudi intelektualna svojina predstavlja ili nepoznato ili pogrešno shvaćen ili tajanstven pojam. Iako tehnologija i stvaralačke umetnosti u potpunosti prožimaju savremeno društvo, samo retki pojedinci zaista shvataju da je naš svakodnevni život okružen ostvarenjima intelektualne svojine. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu – WIPO (World Intellectual Property Organization) oglasila je sveopštu vrednost intelektualne svojine i pokazala da je iktuelna svojina  ukorenjena u svim narodima, značajna u svim vremenima i kulturama, da je obeležila svetski razvoj i kroz istoriju doprinosila napretku pojedinačnih društava. Intelektualna svojina je nasleđe svih nas.