Odnosi s javnoscu, mediji, intelektualna svojina

Intelektualna svojina: istorija pronalaska i intelektualne svojine

08/10/2011

Samo se nekolicina neće složiti sa tvrdnjom da danas nauka, tehnologija i umetnosti oblikuju naš život. Rani tehnološki prodori jednostavno su kapitulirali ljudsku rasu iz feudalnog društvenog sistema. U poslednjih stotinak godina, tehnološko vođstvo je postalo određujući činilac u stvaranju bogastva, snabdevajući tako gorivom rast pojedinih nacija.

Od najranijih rituala, kroz početke muzike i igre, svečanosti sahranjivanja, pećinskog slikarstva, pisane reči i pozorišnih predstava, do korišćenja savremene tehnologije, kao što su fonogram, celuidni film, bežični prenos, softver i digitalni zapisi, čovečanstvo je sebe nalazilo i odredilo kroz kulturu kreativnosti i izražavanje kroz umetnička dela i ostvarenja. Veliki deo tog stvaralaštva i danas opstaje i živi u folkloru i drugim oblicima tradicionalnog znanja. Današnja muzika, filmovi, kjnige, umetnost i drugi oblici stvaranja ili izražavanja su pokazatelji društvenog napretka i kvaliteta života. Kao privatnoj svojini njihovih stvaralaca, društvo im odaje priznanje iz mnogo razloga (koji obuhvataju njihovu ekonomsku, političku i kulturno ulogu), ali je njihova posebna vrednost u dostignutom izrazu u kome žive zaveštanja opšteljudskih stremljenja.

Intelektualna svojina je stari koncept. Venecijanski zakon iz 1474. godine često se navodi kao prvi sistemstski pristup zaštiti pronalazaka u vidu patenta, jer se njima po prvi put utvrđuje isključivo pravo pojedinaca koje ograničava javni interes. Tjudorska Engleska je u 16. veku takođe imala patentni sistem, a Statut o monopolima iz 1624. godine bio je prvi pisani zakon koji je obezbeđivao davanje monopola na neki pronalazak za ograničeni vremenski period.

Druga polovina 18. veka je za mnoge države bila zlatno doba trgovine i industrije, kao i vreme umetničkog stvaralaštva, naučnih unapređenja i političkih revolucija. U toj epohi Prosvećenosti neke države su ustanovile svoje prve patentne sisteme. Na primer, prvi Zakon o patentima u Francuskoj, koji je štitio prava pronalazača, donesen je 1791. godine, nakon Francuske revolucije i Dekleracije o pravima ljudi i građana. U SAD, Ustavom iz 1778. godine dodeljivanjem isključivih prava pronalazačima patentima su zaštićeni pronalasci.

U pogledu autorskih prava, širenje izdavačke i štamparske delatnosti izazvalo je potrebu za zakonom o autorskim pravima. U prvom milenijumu proizvodnja kjnige je bila tegoban i dugotrajan posao. Pisci su rukom pisali i prepisivali kjnige, poneki sa više umetničkog dostignuća od drugih. Pisana dela bila su namenjena samo eliti. Ustanove religije bile su primarna pokretačka sila koja je podsticala čuvanje znanja u knjigama, kao i širenje umnoženih knjiga. Pokretna štampa i štamparska presa koju je 1440. godine izumeo Johan Gutenberg bio je jedan od istorijskih događaja koji su doprineli nastanku prvog svetskog sistema autorskih prava. Kao i u slučaju zaštite pronalaska, Venecija je bila prva koja je jednom čoveku, Džonu od Spajera, prvom štamparu, dodelila isključivo pravo da ’’štampa pisma’’.

Kada je u drugoj polovini 15. veka Gutenbergov izum postao dostupan svuda u Zapadnoj Evropi, Rimokatolička crkva je počela da zabranjuje knjige koje su pisali reformatori, a u Engleskoj i Francuskoj počeli su da se javljaju i šire štamparski monopoli. U 16. veku štamparski monopoli su nastavili da štite profite izdavača i omogućuju kontrolu nad štampom. Godine 1710. Britanski parlamnet je ozakonio tzv. Anin Statut kojim je nešto umanjena kontrola izdavača nad štampanjem i autorima priznata njihova prava, dodeljujući njima ili njihovim naslednicima isključiva prava za preštampavanje kjnige 14 godina nakon njenog prvog izdanja. Anin Statut nazvan je ’’aktom koji ohrabruje učenost’’, a predstavljao je jedno od nadahnuća za zaštitu intelektualne svojine u SAD.

Čak i u tom ranom stadijumu, razvoj patenata i autorskih prava održavao je kolebanja u ekonomiji. Nakon što je moć Venecije počela da opada, posle 1600. godine, ekonomski zamah je iz južne počeo da se premešta u severozapadnu Evropu. Do 1800. godine, iako se koncentracija industrije mogla uočiti u nekoliko evropskih zemalja, porast manofakturne proizvodnje bio je još uvek prisutan kao posledica umnožavanjasitnih zanatskih radionica, a ne korenito novih metoda rada i organizacija. Međutim, između 1750. i 1870. godine Evropa je doživela znatne promene, uslovljene između ostalog narastanjem gradova, izgradnjom železnica, investiranjem kapitala, rastom transokeanske  ekonomije. Pri kraju 19. veka ovi činioci su doveli do masovne industrijalizacije, poduprte novim idealim industrijalizma, kao i do pojave jačih centralizovanih vlada i jačanja nacionalnog osećaja. Ovaj razvoj doveo je do toga da su mnoge države ustanovile svoje prve savremene zakone o patentima i autorskim pravima.

Međutim, razvoj savremene zamisli intelektualne svojine nije uvek bio pravolinijski. U 19. veku pokreti za slobodnu trgovinu koji su zagovarali ukidanje patentnog sistema dobijali su široku podršku. Ali jak talas nacionalizma koji je karakterisao ovaj period izgleda da je odigrao značajnu ulogu u uvođenju opstanka svojinskih zakona savremene industrije.